Мијат вара пашу од Зворника 0001    Књигу пише паша од Зворника 0002    А на руке од Селице кнезу: 0003    »Спреми мени тридесет одаја 0004    А за мојих тридесет делија 0005    И тридесет овац’ јаловица 0006    И тридесет младих дјевојака! 0007    Мени башка овна деветака 0008    Што ће бити господска вечера, 0009    А и своју кћерцу јединицу. 0010    Ако тако не ћеш учинити, 0011    Ја ћу доћи твојој кули билој, 0012    Твоју билу кулу поробити, 0013    Поробити, ватром запалити, 0014    А тебека жива ухватити, 0015    Ухватити, па те обисити, 0016    Твог Николу на колац набити.« 0017    Књига дође од Селице кнезу; 0018    Кад он види, што му књига каже, 0019    Књигу штије, а сузам’ полије. 0020    Виш’ њег стоји Николица сине, 0021    Па он баби тихо проговара: 0022    »Е мој бабо, од Селице кнеже, 0023    Отклен књига, ватром изгорила! 0024    Још је, бабо, књига долазило, 0025    Ама така жаловита није.« 0026    Одговара од Селице кнеже: 0027    »Ево књига, драго дите моје, 0028    Ево књига паше од Зворника 0029    ’ваку паша књигу накитио: 0030    Да му спремам тридесет одаја 0031    За његових тридесет делија, 0032    И тридесет овац’ јаловица 0033    И тридесет младих дивојака, 0034    Њему башка овна деветака, 0035    Што ће бити господска вечера, 0036    А и моју кћерку јединицу. 0037    Ако тако не ћу учинити, 0038    Да ће доћи до куле бијеле, 0039    Моју билу поробити кулу, 0040    Поробити, ватром запалити, 0041    Па менека жива ухватити, 0042    Ухватити, па ме обисити, 0043    А тебека на колац набити.« 0044    Нато рече Николица сине: 0045    »Еј, мој бабо, од Селице кнеже! 0046    Да пишемо лист књигу бијелу 0047    А на руке Томићу Мијату, 0048    Да нам дође Томићу Мијате 0049    И помогне пашу дочекати.« 0050    Одговара од Селице кнеже: 0051    »Не будали, драго дите моје! 0052    Туде нема тура ни чакшира, 0053    Кој’ ће доћи пашу дочекати. 0054    Знадеш ли ти, драго дите моје, 0055    Колико је у години дана, 0056    Тол’ко паша однесе мејдана; 0057    Не сми њега Томић ни видити, 0058    Камо ли ће пашу дочекати.« 0059    Нато се је Нико расрдио, 0060    Па побиже у танку одају, 0061    Па прихвати дивит и калема 0062    И хартије карте нешарате, 0063    Па он пише лист књигу бијелу 0064    Десном руком на ливом колину. 0065    Не пише је, чим се књиге пишу, 0066    Веће својом крвљу од образа 0067    А на руке Томићу Мијату: 0068    »Ево књига, побратиме драги, 0069    Побратиме, Томићу Мијате! 0070    Сада мени у потриби буди. 0071    Гуја ми се око куле свила 0072    А на слиме главу наслонила 0073    Плахо звижђе да у њу униђе, 0074    Љута гуја — паша од Зворника. 0075    ’ваку паша књигу накитио: 0076    Да му спремам тридесет одаја 0077    За његових тридесет делија, 0078    И тридесет младих дивојака, 0079    И тридесет овац’ јаловица, 0080    Њему башка овца деветака, 0081    Што ће бити господска вечера, 0082    И мог бабе кћерцу јединицу. 0083    Ако тако учинит не ћемо, 0084    Да ће доћи до куле бијеле, 0085    Нашу билу поробити кулу, 0086    Поробити, ватром запалити, 0087    Мога бабу жива ухватити, 0088    Ухватити, па га обисити, 0089    А менека на колац набити.« 0090    Књига доде Томићу Мијату. 0091    Кад он види, што му књига каже, 0092    Књигу штије, а сузам’ полије. 0093    Још је није ни пола проштио, 0094    А сву ју је сузами облио. 0095    Виш’ њег стоји сестрић Маријане, 0096    »Еј, мој дајо, Томићу Мијате, 0097    Отклен књига, ватром изгорила, 0098    Још је, дајо, књига долазило, 0099    Ама така жаловита није!« 0100    Одговара Томићу Мијате: 0101    »Ово књига, сестрић Маријане, 0102    Ово књига нашег побратима, 0103    Побратима од Селице кнеза: 0104    Велика му мука додијала 0105    Од онога паше од Зворника 0106    ’ваку паша књигу накитио.« 0107    Па му каже, што је и како је. 0108    Кад Маријан разумио ричи, 0109    Он се скаче на ноге лагане, 0110    Па упрти упртњачу торбу 0111    И спопаде дугу гранајлију 0112    Па отишће од даиџе свога: 0113    »Збогом, дајо, Томићу Мијате, 0114    А ја, идем побратиму свому, 0115    Ја ћу с њиме пашу дочекати, 0116    Па што мени Бог и срећа даде!« 0117    Њему Михо тихо проговара: 0118    »Не будали, сестрић Маријане! 0119    Да ти видиш пашу од Зворника, 0120    Од стра би те заболила глава, 0121    Јер колико у години дана, 0122    Тол’ко паша однио мејдана. 0123    Већ се врати, сестрић Маријане, 0124    Да се рујна напијемо вина!« 0125    Поврати се сестрић Маријане, 0126    Те се рујна напојише вина, 0127    Па се скаче Томићу Мијате, 0128    С њиме скаче сестрић Маријане 0129    И с њим скаче тридесет другова. 0130    Упртише торбе упртњаче, 0131    Спопадоше дуге гранајлије, 0132    Отискоше низ гору зелену; 0133    Сву су гору здраво приходили, 0134    И у поље здраво саходили. 0135    Кад су били у то поље равно, 0136    А у поље лугу зеленоме, 0137    Ту се смрче и ухвати ноћца, 0138    Ту су они ноћцу приноћили. 0139    Кад се свану и ограну сунце, 0140    Отискоше из зелена луга, 0141    Отискоше низ то поље равно. 0142    А да видиш од Селице кнеза: 0143    Од пенџера чакму отворио 0144    На демире главу наслонио, 0145    Па он гледа низ то поље равно. 0146    Кад угледа јато голубова, 0147    Онда свому бесидио сину: 0148    »Ајме мени, мој Никола сине! 0149    Ено иђе паша од Зворника 0150    И његових тридесет делија. 0151    Што ћу сада до Бога милога? 0152    Нит имадем тридесет одаја, 0153    Ни тридесет младих дивојака, 0154    Ни тридесет овац’ јаловица, 0155    Нит имадем овна деветака, 0156    Што ће паши господска вечера!« 0157    Нико своме баби бесидио: 0158    »Еј, мој бабо, од Селице кнеже! 0159    Оно није паша од Зворника, 0160    Ни његових тридесет делија: 0161    Већ је оно Томићу Мијате, 0162    И с њиме је тридесет другова 0163    И с њиме је сестрић Маријане!« 0164    Ал говори од Селице кнеже: 0165    »Не будали, драго дите моје! 0166    Тко ће казат Томићу Мијату, 0167    Да се нама у невољи нађе 0168    И помогне пашу дочекати?« 0169    Тада Нико баби бесидио: 0170    »Ја сам писо лист књиге бијеле 0171    А на руке побратиму своме, 0172    Побратиму Томићу Мијату.« 0173    Тад се скаче од Селице кнеже, 0174    Љуби дите у чело јуначко: 0175    »Бре аферим, драго дите моје!« 0176    То ти они у ријечи били, 0177    У та доба Томићу Мијате, 0178    Прид њег побро далеко ишета, 0179    Руке шире, у лице се љубе, 0180    За јуначко питају се здравље, 0181    Па ето их на танку одају, 0182    За готово засидоше пиво. 0183    Кад им вино угријало тило, 0184    А ракија оком узвртила, 0185    Онда приче Томићу Михате: 0186    »Побро драги, од Селице кнеже, 0187    Гледај мени тридесет бербера 0188    А за мојих тридесет другова 0189    И тридесет руха дивојачких 0190    Што носају цркви манастиру.« 0191    Тад се скаче од Селице кнеже, 0192    Нађе њему тридесет бербера, 0193    Па обрија тридесет другова, 0194    Обуче их у цурско одило. 0195    Кад су цурско обукли одило, 0196    Онда приче Томићу Михате: 0197    »Бору вама, тридесет другова, 0198    Вас тридесет у тријест одаја! 0199    Свакому ће по једна делија 0200    А мени ће паша од Зворника, 0201    Па што нама Бог и срећа даде! 0202    Бору вама, тридесет другова, 0203    Кунем вам се, па вам виру дајем, 0204    Кој’ ујутро не донесе главе 0205    Да ћ’ његова отић за његову!« 0206    А да видиш од Селице кнеза! 0207    Он прихвати дивит и калема 0208    И хартије карте нешарате 0209    Па он пише листак књигу билу 0210    А на руке паше од Зворника: 0211    »Бору теби, пашо од Зворника, 0212    Хајде, пашо, мојој кули билој! 0213    Што си мени, пашо, наложио, 0214    Све сам теби теслим учинио.« 0215    Када паши листак књиге дође, 0216    Опреми се паша од Зворника 0217    И његових тридесет делија, 0218    Па на добре коње узјашише, 0219    Отискоше низ то поље равно. 0220    Кнеже сиди, хладно пије вино 0221    И с њиме је Томићу Мијате 0222    И с њима је сестрић Маријане, 0223    Кад с’ помоли паша од Зворника 0224    И његових тридесет делија: 0225    Стоји црне горе гудљавина, 0226    Стоји црне земље тутњавина, 0227    Стоји вриска под делијам’ хата 0228    Стоји звека на коњма ратова, 0229    Стоји криска тридесет делија. 0230    У те мире до куле бијеле 0231    А до куће од Селице кнеза. 0232    Липо их је кнеже дочекао 0233    И под сваким коња прихватио. 0234    Тада приче паша бесидити: 0235    »Бору теби од Селице кнеже! 0236    Камо мени тридесет одаја 0237    А за мојих тридесет делија, 0238    И тридесет младих дивојака, 0239    И тридесет овац’ јаловица? 0240    Камо мени овна деветака, 0241    Што ће бити господска вечера, 0242    А и твоја кћерка јединица?« 0243    Одговара од Селице кнеже: 0244    »Господаре, паша од Зворника! 0245    Што си реко, то сам учинио.« 0246    Ту се смрче и ухвали ноћца 0247    Оде паша у ашик-одају, 0248    Гдино спава кћерка јединица, 0249    Јединица кнеза од Селице. 0250    Паша виче што му грло носи: 0251    »Бору теби, од Селице кнеже, 0252    Носи мени господску вечеру!« 0253    У те мире од Селице кнеже 0254    Носи паши господску вечеру. 0255    Сиде паша вечер вечерати 0256    Па говори од Селице кнезу: 0257    »Бору теби од Селице кнеже! 0258    Зови своју кћерцу јединицу, 0259    Нека са мном вечеру вечера!« 0260    Зове кнеже кћерцу јединицу; 0261    Цвили, плаче кћерца јединица: 0262    »Немој, бабо, ако Бога знадеш! 0263    Куд ме водиш душманину моме, 0264    Душманину, паши од Зворника?« 0265    Али кнезу друго бит не мере, 0266    Већ он вуче кћерку јединицу. 0267    Кад је била одаји на врата, 0268    Она запр обима ногама, 0269    Па се не да цура да увуче ─ 0270    Увуче је од Селице кнеже. 0271    Кад довуче кићену дивојку, 0272    На њу паша оком набацио. 0273    Ја, каква је кићена дивојка, 0274    Смамила би по небу облаке, 0275    Камо л’ не би по земљи јунаке! 0276    Да се хвати бора зеленога, 0277    И бору би гране савехнуле, 0278    Камо л’ не би руке у јунака. 0279    На њој јесу три харли ђердана: 0280    Један јој је од крзлих мерџана, 0281    Овај цуру по врату удара 0282    И ко крвца снигу одговара. 0283    А други је од ситна бисера, 0284    Овај цура пониже спустила, 0285    Па он цуру по дојкама туче. 0286    А трећи је од жутих дуката, 0287    Који цуру по учкуру туче, 0288    Цури каже, куда учкур веже. 0289    А да видиш паше од Зворника! 0290    У њему је срце уздрхтало, 0291    На прсима токе позвекују; 0292    У руци му бише чаша пива, 0293    Од наглости сва му се пролила. 0294    Па бесиди гиздавој дивојци: 0295    »Ђел дивојко, да пијемо вино!« 0296    Одговара гиздава дјевојка: 0297    »Нисам вина ни у мајке пила 0298    А ракије ни оком видила!« 0299    Онда рече паша од Зворника: 0300    »Бору теби, од Селице кнеже, 0301    Хајде носи господску вечеру, 0302    Па притвори од одаје врата!« 0303    Сама оста кићена дивојка, 0304    А с њом оста паша од Зворника. 0305    А да видиш паше од Зворника! 0306    Он се скаче на ноге лагане, 0307    Па отпаса криву демискињу, 0308    Па је виша лако о чивију; 0309    Па извади до дви бреше мале, 0310    Па их виша лако о чивију; 0311    Па он свлачи са себе одило, 0312    Тек остави гаће и кошуљу, 0313    Па он леже по меку душеку. 0314    Пружи паша своју билу руку 0315    »Ђел, дивојко, на бијелу руку!« 0316    Одговара кићена дивојка: 0317    »Хвала теби, паша од Зворника, 0318    Што ће теби влахиња дивојка 0319    Кад имаде тананих госпоја?« 0320    Опет приче паша од Зворника: 0321    »Ђел, дивојко, на бијелу руку!« 0322    Одговара кићена дивојка: 0323    »Што ће теби влахиња дивојка, 0324    Кад имаде тананих госпоја?« 0325    Када види кићена дивојка, 0326    Да не може бити другачије, 0327    Она свлачи са себе одило, 0328    Тек остави танану кошуљу. 0329    И остави на себи димлије, 0330    Леже паши на бијелу руку. 0331    Хуле се је паша догодио: 0332    Хоће паша да завуче руку 0333    Да завуче у нидарца руку, 0334    Ал је ситно сапела путашца, 0335    Па не мере да завуче руку, 0336    Па завуче у димлије руку, 0337    Ал на своју ударио муку ... 0338    Измиче се паша од Зворника, 0339    А примиче Томићу Мијате, 0340    Док дотира пашу до дувара. 0341    Па се скаче Томићу Мијате 0342    Удара га ногом у задњицу, 0343    Па попаде криву демишкињу, 0344    Па му сиче са рамена главу, 0345    Па одвали пашу од Зворника, 0346    Одвали га са мека душека: 0347    Леже Томић по меку душеку, 0348    Леже Томић санак боравити. 0349    Кад се свану и ограну сунце, 0350    Ал се скаче Томићу Мијате, 0351    Па попаде ону русу главу, 0352    Русу главу паше од Зворника, 0353    Па је носи побратиму своме, 0354    Побратиму од Селице кнезу: 0355    »Ево теби зелена јабука, 0356    Посло ти је паша од Зворника!« 0357    Па узима до дви бреше мале, 0358    Обадвима живу ватру даје. 0359    У те мире тридесет другова, 0360    Сваки носи једну русу главу 0361    Од пашиних тридесет делија, 0362    Па их дају Томићу Мијату, 0363    А Мијате од Селице кнезу: 0364    »Ево теби зелене јабуке 0365    Од пашиних тридесет делија!« 0366    Ал говори од Селице кнеже: 0367    »Побратиме, Томићу Мијате, 0368    Ишћи благо, које ти је драго!« 0369    Ал му вели Томићу Мијате: 0370    »Ја ти не ћу блага никаквога, 0371    Сваком другу по тријест дуката: 0372    А Томићу до триста дуката!« 0373    Ал говори од Селице кнеже: 0374    »Бору теби, Томићу Мијате, 0375    Ево теби кћерца јединица 0376    А за твога сестрић Маријана.« 0377    А Маријан кнезу одговара: 0378    »Хвала теби од Селице кнеже, 0379    Хвала теби на твојој дивојци, 0380    Поштен био, тко ју је родио, 0381    Поштена му капа над очима 0382    И два прста над оком образа! 0383    Ја се јесам Богу затицао, 0384    Да се другом оженити не ћу, 0385    Док је кћери будимског везира, 0386    Ја се хоћу њоме оженити, 0387    Јал тамницу кућу населити.« 0388    То рекоше, на коње скочише: 0389    »Збогом, побро, од Селице кнеже! 0390    Сад се не бој паше од Зворника, 0391    Ни његових тридесет делија; 0392    Ми одосмо чету четовати.« 0393    Отискоше од облице куле 0394    Право, здраво низ то поље равно; 0395    Све су поље здраво приходили, 0396    Па уђоше у гору зелену. 0397    Дотлен сам их оком испратио, 0398    Па их посл’је ни видио нисам.